... ono ka, nije mi priša, koncentrirano ostavjan nji dva neka se zabavljaju, krenen. Organizirano, organiziralo me! Taman priko praga livon, kako me baba i naučila, još bi Ona, pokoj joj duši i vode za menon prolivala, drčun da će me oprudit. Nisan mu se da. Štaš mi ti, velin mu, isprsin se, prsimice krenen i sad mi je ža, sad mi je ža, sad mi je ža (čin to rečen - sad mi je ža - oma Daleka obala piva prid punon Rivon u mojin ušima). Da, sad kad san u teplo doša, sad mi je ža, jerbo sam promrza. 

Diš? Kuš? Bedemu. Naću - zna se (više se ni nesitin HDZeja kad to rečen, osin svaki put - a i kad rečen osin namisto osim sitin se vlaja šta reču za ladovinu osin, sitin se, pokoj mu duši, Ivice Osima, sitin se ...). Amo mi u glavu: prvo najava, jerbo je nekako uvik zaboravin. Dakle, ovi dana, samo da se dogovorimo slidi Tores. Nu ga:

Tores i Dino, Čovik i dogo argentino

Sad ćemo o danas. O jutros. O danas. Samo malo. Da se dozgovorin sa samin sobon, ka šta san i šnjiman. A i vrime. Smekšalo se. Gre fibra gori. Sunce ka da grije. Više pravi sjene i zajefrkava mene. Amo provat kronološkin redon: Pablo, pa Shiva, pa Zik, pa judi. Litri:

Pablo

prilip naki mišićav
đentilast cili, sav,
ni grrr čuja nisan, ni av, av
samo je trka, samo je skaka
tuče u oči rifleš Njegovi dlaka
nema onoga šta ga ne bi taka
a maza ka nije on - ne bi se maka,
već bi te pušta da guštaš,
oma bi pomislija: "... e da je bar naš"
I znade, pametna raca,
misto di mu se štogod baca,
čin si krenija napravit mošu
već je sigur ka u sigurnu boršu,
namisto je tamon di će oto past,
ma šta da van velin, cukar i mast*
moraš ga volit, u naručje mu past.

Linkovi: 

youtube.com/watch?v=2Xy95fPR25c 

youtube.com/watch?v=7Celkm6q8Vw

youtube.com/watch?v=SRh2wfafs88

youtube.com/watch?v=VTV-CqBLirI

youtube.com/watch?v=xZ-b72vL6F0

youtube.com/watch?v=ZvdVXTVAdhA

 

Shiva

ni kriva
šta je živa
kriv je čovik
ovi lipi lik
daj Bože nan takiitaki zanavik.
A sad 'š čut mene - nema koga ja nebi zafriža, ogreba:
šta ima veze šta je iz Zagreba :-)

Nike mudroslovice:

"Ako mislite da psi ne znaju brojiti, stavite u džep tri keksa, a zatim svom psu dajte dva." - P. Pastoret

"Ako uzmete psa s ulice i nahranite ga, neće vas ugristi. To je osnovna razlika između psa i čovjeka." M. Twain

"Mi dajemo psima naše slobodno vrijeme, raspoloživo mjesto i višak ljubavi. Zauzvrat, psi nam daju sebe cijele - to je najbolja pogodba koju je čovjek ikada sklopio." -  M. Facklam

Zik

Prvon da neće on sa svakin, ka ono, imat posala. Da koiko san ja. Da šta tu tražin. Da pažin di gažin. Da ni ovo kažin. Da šta mu tu glumin, pa mu se mažin. Osin toga da znade da san se, ašašin, vratija na misto zločina, da mi još ćuti miris koji san ostavija, jer san ovdi (zaNj) samo prije 25 bija. Da san se tu mota. Da mi ćuti još miris pota ...

Da mu se maknen. Da ga ne taknen. Jerbo, On je faca, On je ... zaboravija je. Ćaća jel mu ol mater amstaf (ono ka američki stafford) a mater ono drugo - labrador. Nu me! govori mi. Šapje. Šapan svojin mote daje. Onda zalaje. Da to priguši. Pa se opet ne naroguši jerbo Pas je oto. Veličanstven. Šinjorinin. Šta ima 23! Njen. Blago Jon se. Nisan mu tija ništa reć. Nisan mu se moga maket, kamoli uteć. Kad je baci ovi pogled doli, blagoteleć. Samo san mu se pustija ...

 

______________________________________________________________________

RIČNIK

priša - žurba

drčun - drhtanje od hladnoće

oprudit - oštetiti kožu hladnoćom (bura me oprudila)

štaš - šta ćeš

jerbo - jer

diš - gdje ćeš

kuš - kud ćeš

gre - ide

fibra - temperatura/vrućica, groznica, ognjica

litri - fotografije
rifleš - odsjaj
pušta - pustio
moša - namjerni pokret dijelom tijela u svrhu prijevare
borša - torba, tašna
cukar - šećer
kažin - javna kuća, bordel
ašašin - zločinac/ubojica
ćuti - osjeća
pot - znoj
ol - ili
nu - gle
šapje - šapće
mote - tajni, već dogovoreni, znakovi dijelovima tijela
šinjorina - gospođica
jon - joj
maket - pomaknuti

cukar i mast - već u mojem djetinjstvu čest doručak ili marenda za djecu u igri. Svinjska mast ili kako je na pakovanju pisalo (bilo je pakovanja raznih vrsta, ja se posebno sjećam kantice od 5 kg ili 2,5 kg koju sam jedva čekao isprazniti da bi mi poslužila kasnijoj igri, a mogao si s njom svašta, trebalo je samo malo mašte: npr. bubnjar biti, stat na nju i pogledom pretraživati more koje nije bilo daleko - na Stinice nam je bila plaža - nama Brđanima - Brda su onda bila mjesna zajednica po današnju kotar, a o Stinicama ne bi danas i ne bi ja - susresti ću opet Twigija).