pasiijudi

VRATIJA SE ŠIME I

JOŠ JEDAN ŠTA MAX MU JE IME

... ono led. Buri bura. Sve san o njoj već reka osin da san 57 kila lakši kad ona dere. 300% bolje i dalje vidin, a o zdravju da ne trošin beside. Zdrav da nemoš bit zdraviji. Pravi Zdravko. Taman buri u zagrljaj kad ono, šta ima veze šta je nedija, šta ima veze šta je - 300, šta ima veze šta san se navukla sa najmanje 3 ako ne i 5 rukava, šta ima veze šta mi se ni oči nevidu od šalova, kapa - Gospođa. Sa pason. Kuš lipše. Još kad san je štopa, da ću Jon reć već me pripoznala i da se sića mog bloga i YouTube zapisa, ono od prija dva prolića, da je baš bilo lipo i da nema problema da je Šime uvik spreman. Aj! Aj ljube! Aj Šime ljube, pokaži nan zube:

youtube.com/watch?v=rnWruu5fLf4

youtube.com/watch?v=myy01-nMlGU

youtube.com/watch?v=wdbh5oUIOFE

Šime, mišanca posavskog goniča i labradora

Prilipi Šime. Nemoš mu ni smetat koliko bi tija. Da ima obveza, da se ne zeza, da ćemo se drugi put, kad lipše bude frajat, Onda san se zaputija, šta bi rekli naši vlaji, adadiću? gori. Plinarskoj. Treviću garant koga. Taman intra Torcidin lancun, taman počeja pivat Hajduku, kad nji dva:

youtube.com/watch?v=mZUKd_fYBmE

youtube.com/watch?v=zFiTPDY5av0

Marin i Max

Maxu se nisan iznenadija, ali Marinu jesan. Mislija san da se samoubija, isto ka i ja, kad je osta u Škver brez posla. Šta činidu bidni nezaposleni 50 godišnjaci? Blogove? Petaju rogove? Komen? Životu svomen!

Ne. Guštaju ga. Život.

Koliko mogu. Evo ka i Marin. Ka i ja. S pasima i judima. Koliko mogu. Pa šta nam dragi Bog dade. Kruva i marmelade. Mlika. Mi smo poput čelika. Ne triba nan druga prilika, jerbo prigode beru jagode .. e moj narode. Otra. Iden ća. Dosta mi sabog sebe danas. Vrime je za pružit tilo.

A nama tri baš lipo je bilo. Opećemo se mi trevit. Jedni druge oduševit. Max da je mišanca. Po meni nije. Čistokrvni je. Mišanac. Labradora i retrivera. Lipota. Lipota slatka. Osmogodišnja.