... je lipo na par metara od doma imat izvodište za pase. Ni po duvana daljine. Tek ograđena ledina ali oće kotar Varoš, oće garant. Ako i neće, oće. I srića me i danas pratila. Ajdemo redon:

BETI, udomljena mješanka hrtolika

youtube.com/watch?v=O2mG_YTiLBY

youtube.com/watch?v=16XwKYlN4j0

youtube.com/watch?v=o-iMBtlz4d8
youtube.com/watch?v=dXdfRHcW4xs

Teško je biti tako mlad i tako pametan. Pun određenog ti i potrebitog ti znanja. A i pomisliš da nije kad čuješ Nju, Novinarkom što ću je zvati, šta i kako besjedi, zbori, govori. Konkretno, posve razumljivo, decidirano, ponarodsku, ne sićam se da štrapa vako ka ja sa strancizmima (decidirano !!! šta mi to triba)

Volit moš na sto miljun mali načina. Ka Nadalina. Ka Romeo. Moš volit sve. Moš volit samo sebe. Moš volit život i voleći ga pomagati mu. Moš volit samo pase i samo njima želit bolje. Moš šta oš. Bog dragi da ti tu slobodu. Moš volit i Bogu se molit. Da ti pane mana, dok je čekaš panutu. A moš i demokraciju i sve njene instrumente i alate iskoristiti pa ljubav pretočiti u konkretno. Više cvijeća manje smeća bio jednom jedan prekrasan promidžbeni slogan. Novinarka je od oti. Ona ne priča puno. Ona sadi sviće a škovace miče. Ita. Iz Splita. Iz života. Bez treptaja oka, bez povišena glasa, sve milom, sve svilom, pravom svojim i ljudskošću. I momkom. Zadovoljstvo je bilo upoznati ih. Obje. Veselim se drugim susretima kojih će, siguran sam još biti.