Evo, nema niti 1733 minute kako mi Ogi omiški posla a ja primija ka pismo. Svašta nešta mi piše. Ka da nesmin više. Zbog radi Njega Omišu. Jerbo svako bi svašta nešta moga reć. Jerbo moji 2.03 onako lipi kad izlazi iz BMWa kabrijoleta parkirana isprid tamo, a spliski je registracija, pa onda one moje oči plave, zamah mi desnon čas, livon posli toga, pramenova kose poplavjele o sunca što svakom surferu po Cetini, ka i meni, je poplavi ....

... aj, mislin u sebi, baštardu, di si bija kad san bija u Gardu!?! Nu te! Pa šta ako jesi najslađi i najlipši i najsmišniji i najmiprišniji na svitu, šta misliš da ću omanama k Omišu, k Tebi ... prija bi patkaman oni po Cetini. Ispo peke kad su. Brez 100 načina i brez začina. Nako, suvo in i tusto meso kad se odvaja od kosti ... il ... Aj! Guštaj! Drago mi je radi reda. I pozdravi mi Reda. Šta nije bull nega samo shi tzu. Aj! Guštaj! I pozdravi mi sve omiške šta su tute, tu, šta grad krase, šta mu se vesele. Pitaju li za me? Šta Ti vele? I na čemen si? Nu Ti očiju. Neka se žutu, samo da me suzaman ne smočiju. Aj Ogi! Javi se još koji put mnogi. Da ribariman se nedavadu rogi? Znaš li oto? Pa šta i in petaješ?!?