pasiijudi

Spliskin pasiman i judiman koje sretnen a budu od voje za štogod kazat i pokazat, za širit jubav njiovu, jubav Čovika i Pasa, i rič lipu, rič korisnu. S gušton, posvetit ću, ka, slobodno vrime, jerbo ga, ka, malo iman. A ko ne razumi spliski neka se koristi ričnikom šta je na dnu stranice. Ja ću nastojat šta spliskiji pisat da ne rečen govorit. Da se ne zaudobi, a i da se nauči.

subota, 27. veljače 2016.

Još jedna tužna s početka priča koja dobija svoju ljudsku, sretnu i vjerujem s happyendom na kraju. završnicu. Priča je o Marniu. Štenetu odbačenom, pronađenom, udomljenom. Na izložbi smo se upoznali.

Marni, istarski gonič

Uz laganu zbunjenost Gospođa mi je ipak, neprimjereno mjestu gdje smo se našli - Galerija Hrvatskih likovnih umjetnika i izložba Končićke dozvolila blogiranje:

Mlad i neiskusan kao posjetitelj izložbi zna bi odat svoju zabezeknutost, zapanjenost, začuđenost pojedinim izlošcima. Napose onima na salatu. Jerbo da ji voli. Najviše. Nakon bržoli. Više pečeni. Na gradele. Šta su sa komina. Iz dvora mu poznati. Ne bi iz nepoznati. Dok mu ona ne reče:

link:

youtube.com/watch?v=GMA8Qj1-Gwk

... naša je par komada. Iskusno oko likovnog kritičara prepoznalo je vegetarijansku spizu gospođe Končić. Pripoznalo je puste pjate, teče, lonce i pokloplce koje nažalost nije oliza prije pranja, a to mu je dodatni hoby. Mogla bi izložba ova negativne kritike pobrat. Jerbo, mogli su ga angažirat. Bar za predpranje. Njima i vode i deterdženta i posla manje. Ko zna koji je oto gušt polizat, oblizat, dotrad do sjaja teću s točem, ol pladanj s južnin voćem. Hmmmm. Razmišlja i predomišlja se koju će šapu metit u knjigu utisaka. Utisnut će livu. Dobro je, a moglo je i bolje. Liva to znači. Već da je upra desno ... e, to bi izlagačicu moglo dovest u prombleme. Kreatorske. Stvaralačke. Na izložbu bi joj dolazile samo mačke. A znamo njizi.



 


... blagoprijekorno me pogledavši dao mi je do znanja da ga puštem, nit s uzice, nit s lanca na kojem nikad nije bija, jednostavno, da ga puštem da pogleda izložbu jerbo nike tu delcije neviđene da imadu. Prvi put viđene da su u Gradu. Pa ajde! Eto Ti. Guštaj Marni. A ja otra u život stvarni. Šta nije izložen. Šta ga triba nać i pripoznat. Uz obostrano obećanje da ćemo se trevit na zeleno, na modro, na zemlje smeđe podigao sam svoje vjeđe i oša. Di me noge nosu. Još san mu za inat zabacija kosu. Svoju. On je kratkodlaki. Da i oćr nemore. Nije on Mino oli Kia. S kojiman sam ovi dana bija. A nisan tija.

 

Objavio/la u