Ničim izazvana glumila pomeranca. Kao mala. Uspjela, ono ka. Ušla u Dom. U srca. Luna Joj ime i, čisto ono, radi rime, susreli se na Rivi (je mi nedostaje maternji. Književni? Ko to razumije?). Dakle, milioni čitača redaka ovih, ovaj post naslovih:
LUNA, neneznanka i mješanka
linkovi:
youtube.com/watch?v=UvCAaJVAEHs
youtube.com/watch?v=LgfuGLY4Jd8
Nije bila za razgovor, ćaskanje, ćakulu, po Kljajiću, neobvezatno. Koru kruva gledala je ka da je nešto zlatno. O oblatno! oblatno! Ono često šta smo te u djetinjstvu sanjali. Golubovima s užitkom krala je bačeno. A splićani im donesu. Bacaju. Mrve. Čuvaju. Reka bi šjor Krivić falain (aj ovo prevedi Google translateu! aj!). On neda ni jednoj mrvi mrve da se ne iskoristi. Makar i šparima i glamcima bacija a ne samo ciplima. A i susjed joj je. Luni. U Varoš. Veli. Ima i mali. Neka ih. Oba. Da se ljubav proba. Došlo je doba. Varoša. Kamena. Još uvijek. Ako se šta ne promijeni pa sve odluče porazbucavat. Napravit ledinu, ono ka. Izvodište za pse (razumije li iko književni? pse? To vam znači pase). Ili opet nastane Varoš tovarima i konjima. To bi bilo lipo. Varošane raselit po Parisima, Londonima, Tokijima, Božesačuvaj! Šalim se (to vam znači šalam se) ... Luna, ipak, sve ka neće, u prolazu, jedna od onih šta mi jezik isplazu (to vam znači isplaze), šta na nogu nagazu (nagaze), pričepe, uštinu ... moram popravit makinu ...
Pa da neće na travu, šta će joj zeleno u pozadini da joj je lipa i Riva. Dobro. Pa da neće, ono ka, pozirat. Nemoj se sekirat. Po sjećanjima ćemo prebirat. Kad ostarimo. Godine učinimo. Bar još 50 ja. Ti ... ti ćeš (tiš, to vam znači: tiš) još 77. Pasjih. 11 ljudskih. Tako kažu. Ako ne lažu. Ako laže koza ne laže rog. Aj! Moram Ti ić. Čekaju me. Bog! Ne spominji Božje ime uzalud i za ludu. I ne odaji se nikakvome trudu. Za zimu pripremi gudu. Svi prema Tebi odlični budu. Nu! Ludu!
Pa se cijela (to vam znači: cila) uznemirila, rekli bi oni šta viruju u vampire povampirila. Sve dok se nije trčanja (krast golubovima koru kruva) namirila. Pravila se da ne čuje "fićo". Pravila se da ne čuje mercedes. Čula je samo "srićo" [ :-) ]. Čula je samo "ljubav i urnebes". Pametnica. Stvorenje slatko i sitno. Već zarana naučila šta je u životu bitno. Živjeti ga. Trčati ga. Lajati ga. Igrati ga. Uživati ga. I krast golubovima i zadnju koricu kruha. A Riva suha. Prvo se je jugo napilo, a onda doletila žedna bura. Posrkala svaku kap. Riva suha. I prepuna duha. I ruha. Puno dice, mama, tata. I par očuha. Načuljenih uha. Riva suha. Idem doma. Ne idem. Kuha li se juha? Šta će mi još oči čuti i vidjeti uha? Trčim. Riva puna je propuha.
