mišanca BLIC i prijatelj mu VOKI
linkovi
youtube.com/watch?v=Qp93H8fVoV4
youtube.com/watch?v=q65FbEg0ChE
youtube.com/watch?v=TuJZfG88W5A
... srili smo se u kasnu uru, na jednomen bilomen tanjuru ... ka ono, parafraziran gosp. Paljetka i njegovu pismu "Gospođica majoneza" - zašto? - jerbo čin vidin Blica vidin pun pa prazan nakon minut stol spize. Koje god oš. Meti bilo šta pomest ću sve ka obojici da nan je moto. I suđeno. Jesmo li skupi? Ko nan sve kupi? Je nan život lip. Jidemo. Idemo. Debjamo se. Nismo.
I ne samo šta nan život lip nega nas ima kus. Bogu fala. Blic je ogroman. Mišanca huskya i labradora izgledom a ja naravi. Samo gleda di će štagod i šta više izist. U vrime našeg 21o minutnog susreta izija je cookiea više nega neki pasi u šetemanu. I neka je. Jedan je život - koliko god da traje. Život se guštaje. Životu se uživat pušta dok ga se god gušta. Parin stari mudroposlovičan Kinez. Samo sipljen mudroslovice. Iđen pinku mučat. Šutat. Ništa ne govorit/napisat. Iđen ... ono ka ... samo litre itat:
Voki, terapeutski labrador, isto ka i Blic, poznanik moj star. Još ono od prijašenjeg bloga. Sad nji dva imaju novi đir. Voki voli Blica, Blic voli Vokijeve cookie. Nu ga. Nesmiče pogleda s žepa punog cookie. Daće mu se. Ka i uvik. Jerbo ko more odolit pogledu pasa koji već duuuuugo, duuuugo nije jia. Biće prošlo priko 3 sekunde. Bidan. Blic. Šta nije.
Labradori, od prvog do zadnjeg šta san i trevija, šta san i ka upozna, od prvog okota, obučeni i naučeni, ali i sami po sebi, oto in u genima, su stvarno posebna vrsta pasa, napose ili naponase, šta bi se reklo po naški. Nu! Ako oćemo bit pravični, ka ono začepit uši, zavezat oči, zasponit usta, pa sve race pasa stavit na vagu a u smislu korisnosti čoviku kroz cilu mu povist, mislin da bi oni najviše pizali. Mislin. Ko bi god odlučiva teško bi se odlučija. Pasi spasitelji, pasi šta lovu miše, pasi šta aportiraju, pasi šta vuku teret, pasi šta čuvaju i sačuvaju oš dvor, oš kuću, oš imatelja, pasi vaki, pasi naki, pasi samotaki ... Teško. Vridnosti su ono ka relativne. Iako divne. I potribne. Neka i Damire.
Kako je ovo bija slučajan susret tako smo, ono ka, na brzu šta bržu brzu brzinu, litre, na brzu, šta bržu brzinu, videjo za YouTube, a da za šta će, ajd! i za uspomenu nan za cili život, uradak, jerbo, triba puštat i, ne in svakodnevnicu, rutinu čak in, ne razbivat. Sve šta je na brzinu osin tamo di triba brzina - ne valja. Ipak, nisan moga odolit i ne iskoristit prigodu. Drugi dan ćemo se dozgovorit za blogirat Ga. Prekrasna. Lika. I lika. Ditetu teško bolesnome. Postirati ćemo, ako se uspijemo dogovorit - sve vezano i uz terapijske učinke psa uopće i Vokia napose. Njega ću pitat kako je oto biti lik kome. Lik u pravom smislu riči. Lik čija svaka dlaka liči. A kamoli pogled, šapom dodir, rep šta zrakon mlati a nije zrakomlat, lavež, guranje njuškon, veselje nakon duuuuuga neviđenja - ono ka, bar ure ... Drugi put. Falain.
